Почетна arrow Ваш кутак на Пакибитији arrow Ходочашће светињама Грчке – Метеори
Ходочашће светињама Грчке – Метеори Е-пошта
СВЕТИ МЕТЕОРИ

 

   

Трагом највећих светиња православне Грчке, пут се успиње до саме границе поднебесја, где почињу небески простори – до метеорских стена и манастира. Свети Метеори – монашки град на стенама – највећи су и најзначајнији православни центар монаштва грчког тла после Свете Горе. Ближи небу но земљи, стене над плодном Тесалијом и храмови грађени на тешко доступним местима, откривају потпуно величанство Божије творевине. Ова чудесна пространства обоготворене природе су толико лепа да свако овде осећа истинитост Божијег постојања, присуства и стварања. Овде се све стене, као светлосни стубови, уздижу Богу на молитву и славословије. Метеори имају распон Крста – своју висину и дубину, ширину и дух победе живота над смрћу и безданом.

 
 

Најхладније стене, најоштрије, најтеже приступачне – највећи су извори молитве. Топли, изобиљем обдарени домови и удобан живот не рађају истинску молитву. Молитва тражи огољен пут до Господа, као што су ове метеорске стене. Тражи да допустимо Творцу да у нашој души подигне, исто тако чудесно и необјашњиво, чврсте и врлетне стене вере, наде и љубави. Да на својим плећима понесемо бреме живота, као што су метеорски монаси носили цигле, камен и цреп, не би ли и на врховима наше вере никли овакви чудесни храмови, где се небо и земља спајају кроз молитву и лепоту. Вера, нада и љубав најдивније васкрсавају у човеку када му се у зеници ока огледа, као у јутарњем језеру, спој величанствене лепоте Божије природе и Његових храмова. Ако је Бог, уместо крила, по речима Св. Симеона, човеку дао песму "да на њој летјети может јако ангел", онда је песму отелотворио у лепоти природе, да се у њој може осећати као ангел. Зато искрени саучесник у лепоти природе, када отвори двери срца за Божију посету, гледајући та чудесно лепа пространства, може чути песме ангела...

 

Ове Божијом руком вајане стене сачињавају један од најчудеснијих геолошких феномена наше планете. Сматра се да су настале таложењем камења и блата у ушћу реке која се у прастара времена уливала у Тесалијско језеро. Након геолошког издвајања брдовитих маса Олимпа и Осе, језерска вода је нашла излаз у Егејско море кроз кланац Темпи; тај талог се у току милиона година под дејством ветрова, киша и земљотреса расцепио у камење и огромне збијене стене.

 

У списима је забележено да су још почетком 11. века монаси и подвижници живели овде, најпре по стенама и пештерама, а скупљали су се у манастиру на Литургију. У 14. веку Св. Атанасије Метеорски формира прву организовану манастирску заједницу и манастир Велики Метеори. Од тада се оснивају 24 манастира, све до 16. века, када настаје врхунац манастирске заједнице. Данас је већина манастира у рушевинама, а очувано је само шест: Велики Метеори, Варлаам, Св. Тројица, Св. Стефан, Русану и Св. Никола Анапафса.

 

Манастир Св. Стефана

 

Ово је најприступачнији светометеорски манастир, са панорамским погледом и сестринством од око 30 монахиња. Почетак монашког живота на светостефанској стени био је 1192. године. По предању, оснивачи манастира су преподобни Антоније и Филотеј. Мала капела Св. Стефана је сазидана 1305. године, а проширена 1545. Живопис из 1549. године скоро је потпуно очуван. На фрескама је сачуван акатист Пресветој Богородици. Манастир има две цркве: малу, посвећену Св. Стефану и велику, посвећену Св. Харалампију. Црква Св. Харалампија је светотогорског типа, украшена величанственим дрворезом, чува мошти-главу Св. Харалампија, крај које се дешавају многа чуда. Велика трпезарија данас је претворена у музеј, са изложбом највреднијих реликвија манастира: рукописима, поствизантијским иконама, дрворезима, златним одеждама и тканинама.

 

Велики Метеори

 

Овај мушки манастир се налази на највишем месту на Метеорима, 625м изнад мора. Посвећен је Преображењу Господњем, а основан 1340. године од Св. Атанасија Метеорског и преподобног Јоасафа, бившег краља Јована Уроша Палеолога, последњег Немањића. Живопис је радила критска школа, предвођена чувеним Теофаном Крићанином; карактеришу је живе боје и покрет на композицијама, као што је то рађено и на Светој Гори. У манастирској цркви се чувају мошти оснивача и ктитора. На спољашњој олтарској апсиди је бифора са ктиторским записом о оснивању манастира. Људе су некада спуштали и дизали у мрежама, данас се до манастира долази уз 200 степеника, направљених 1922/3. године.

 

У оквиру комплекса су и: торањ, музеј фолклора који прича причу о борби Грка против Турака, костурница, храм Преображења из 1388. године, трпезарија налик на светогорске, у коју стаје сто људи, музеј реликвија и кухињско огњиште. Под реконструкцијом су: болница-старачки дом и четири капеле: Богороматере, Јована Претече, Св. Константина и Јелене и Св. Нектарија. У манастиру је сачувана сасвим пребогата ризница, са 640 рукописа, од тога 48 на пергаменту, из периода од 15. до 19. века, поствизантијске иконе из 14. и 15. века, стари ручни радови – дрворези, везови са златом и сребром, повеље Андроника III Палеолога, цара Душана, преподобног Јоасафа. Монаси су помагали грчке устанике против Турака у долини, чак се и борећи заједно с њима.

 

Варлаам

 

По предању, први пут га је настанио аскет Варлаам у 14. веку. Манастир је основан 1517/18. године, када су се тамо населила браћа Теофанис и Нектарије. Величанствени католикон светогорског стила сазидан је 1542. године и посвећен Свим Светима. Главни храм је живописан 1548. године. Ту је и капела Три Јерарха, стара трпезарија (данашњи музеј), болница и кухињско огњиште – једна од најлепших и најелегантнијих грађевина своје врсте.

 

Манастир Св. Тројице

 

Овај мушки манастир налази се на импресивној и врло стрмој стени. Према предању, подигао га је први монах, Дометије. По списима преподобног Јоасафа, од 1362. године је већ био организовани манастир. Данашњи главни храм је подигнут 1476. године. Ту је и капела Св. Јована Претече, трпезарија, келије, гостионице, цистерне са водом и импозантни Народни фолклорни музеј са богатом ризницом старих тканина, посуђа и алата.

 

Русану

 

Русану је круна на самом врху стене, покривајући целину њене мале површине, смештен у центру светометеорског простора. Женски је манастир, основан 1529. године од браће Јоасафа и Максима, посвећен Преображењу. Живопис из 1560. године је један од најсјајнијих и најзначајнијих из поствизантијског периода. У 16. веку овде је радила библиографичка радионица. Слави се и спомен на свету Варвару, којој је посвећена мала капела.

 

 

Манастир Св. Николе Анапафса

 

Организован манастирски живот почео је овде почетком 14. века. Фреске храма су најстарије потписано дело Теофана Крићанина.

 

 

Метеори су заштићени од стране УНЕСКО-а и других међународних организација као споменик човечанства. Територија Метеора је од 1995. године, по закону Државе и Св. Арх. Синода Грчке Цркве, проглашена за "свето место, непроменљиво и неприкосновено", актом који обезбеђује православни идентитет и очување територије.

 

  Ивана Радовановић

 

 

 

 
< Претходно   Следеће >

Ново!

Мултимедија

Интернет радио

  

Претрага

forum.png
posta.png
psaltir.png
najikone.jpg
mosti.jpg
novomucenici.png
crkvebeograda.jpg
svetaliturgija.jpg
nasisveci.jpg
molitvazasrbe.jpg

 

 

 

 

 

 

Ко је на вези