|
На празник Св. краља Владислава, 7. октобра 2009. године, у манастиру Милешева је свечано прослављена ктиторска слава. Акатист Св. Сави, празнично бденије и молебан косовским мученицима служио је, уочи славе, Његово Преосвештенство епископ славонски Сава, уз саслуживање архијереја и свештенослужитеља. Духовник манастира Нектарије одржао је празничну беседу о улози светих владара у историји српског народа и његовој отаџбини, коју чине њени Свети Оци, али и "гробови њихови, и кости њихове, и њихове задужбине, цркве и манастири, ћивоти наших владара, њихове борбе и страдања, победе и порази, песме и молитве". Беседио је о Св. краљу Владиславу и нашим светим владарима који су вером у Христа печатили српску историју.
Тога дана славио се и спомен на Стефана Првовенчаног – Симона монаха, Св. кнеза Димитрија – монаха Давида и Св. мученицу Теклу. Када се у милешевској светињи, на свечаном бденију заљуља полијелеј, у том треперавом прелету светлости и сенки, фреске радосно оживе пуноћом Духа Светог, а лепет крила Белог Анђела постане готово чујан. Саживљавају се у једно духовно врело светост Савина, мудрост Немањина, венац Стефанов, молитве Давидове и боголикост Владислављева, а над светим кивотима сија Бели Анђео и указује на радост Христовог и свеопштег Васкрсења. На дан празника служена је Св. Архијерејска Литургија, којој је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита дабробосанског г. Николаја и епископа: славонског г. Саве, врањског г. Пахомија, умировљеног аљаског г. Николаја, будимљанско-никшићког г. Јоаникија и домаћина, милешевског г. Филарета, као и бројног свештенства, свештеномонаштва и ђаконства. Св. Литургији, која је служена под ведрим небом, присуствовало је више стотина верника. Том приликом, у чин ђакона произведен је теолог Владислав Пајић.
Након Литургије, присутне је поздравио епископ Филарет, благословивши сабрање око ове древне светиње. Подсетио је да је кроз историју све долазило и пролазило, а да је Црква Христова опстајала и опстаће, као што је опстала и сама Милешева, упркос свим страдањима и разарањима. Епископ Филарет је, уз благодарност свим присутним Архијерејима, посебну захвалност исказао Митрополиту Амфилохију јер је, упркос бројним обавезама у Митрополији црногорско-приморској и Архиепископији београдско-карловачкој, дошао да са својим народом подели ову духовну радост. Затим је Митрополит Амфилохије одржао беседу пред сабором који, по његовим речима, непрекинут траје и наставља се око ове светиње осамсто година, иако је било "много земаљских злих и опаких сила које су тај вековни сабор хтеле да униште и разоре", но "оно што је Божије, то је неразориво, а демонске силе и демонска сабрања и плетенија долазе и пролазе, а сунце Божије остаје да нас грије са неба и светиње Божије остају да нас сабирају око светога коријена, Божијега коријена". Сабрани око Цркве Христове и њених светиња, "обликујемо се у најсветију заједницу која је икада постојала на овој земљи", а причешћивањем Светим Христовим Тајнама, "она постаје заједница неуништива, неразорива, освећена и посвећена заједница. За такву заједницу нема смрти, нема пролазности. У томе и јесте достојанство Цркве Христове, у томе и јесте снага њена и њена непобједивост".
Митрополит Амфилохије је нагласио да "сви народи имају великих људи, мудрих људи, великих научника, великих војсковођа, имају и великих праведника, али само они народи који имају свете људе, то су истински, прави, зрели народи. Све дотле докле један народ не почне да рађа свеце, тај народ није зрели народ. Наш народ светосавски је народ, он је по томе велики што је рађао и рађа свете људе". Беседећи о лози Немањића, духовном наставку светородне лозе Јесејеве, Митрополит Амфилохије је указао да је српски народ "једини европски народ који има свеца творца државе и има свеца творца самосталне Цркве, Симеона и Саву". Симеон је "створио државу да би та држава била гњездо у коме ће се рађати свети Божији људи, из кога ће се изњедрити свети Божији народ, заквашен Царством Небеским, Царством вјечним, непролазним. Зато је Симеон, створивши државу, отишао за својим сином Савом у Свету Гору, да би тамо заједно са њим посвједочио да смо ми на земљи створени за оно што је вјечно и што је непролазно. Такав је био и његов унук Владислав, дивни, праведни краљ српски, који је своју светост посвједочио, између својих врлина осталих, и овом светињом, која овдје нас грије и око које се окупљамо вјековима, који је и мошти свога стрица, Светога Саве, из велике љубави према њему, пренио из Трнова града, гдје се Свети Сава упокојио". Ово празнично сабрање овенчано је историјским чином повратка кивота који је израдио проигуман Лонгин Милешевац, 1684. године. У њему су биле похрањене мошти разних светитеља, али су оне страдале, док је кивот чуван у ризници Саборне цркве у Београду. Искован је од позлаћеног сребра, украшен драгим и полудрагим камењем, урезаним и цизелираним биљним мотивима. Унутрашњост кивота је подељена на шест преграђених делова, на чијим су оквирима угравирана имена светитеља чије је честице моштију похрањивао. По благослову Његове Светости, старешина Саборне цркве, протојереј-ставрофор Петар Лукић, предао је ову велику драгоценост епископу милешевском Филарету, а епископ Филарет је свечаном граматом одликовао проту Петра Лукића и братство Саборне цркве за изузетан допринос обнови манастира Милешева и ревност за Цркву Христову.Након богослужења је уследио културно-уметнички програм и трпеза љубави. Епископ Филарет, који је на овој свечаности показао изузетно гостопримство, повео је Архијереје, свештенство и представнике власти и културних институција у обилазак манастирске библиотеке и ризнице. Обнова Милешеве, коју је епископ Филарет започео, једна је од највећих манастирских обнова данас. Нека би нас Господ учинио увек духовно буднима за очување наших светиња, земље и традиције, по молитви краља Владислава: "Не мени, Господе, већ Имену Твоме дај славу и милост Своју".
Ивана Радовановић
Oбјављено у часопису "Православље", бр. 1022, 15. октобар 2009.
|
Ваш кутак на Пакибитији 
