О СВЕТОЈ И БОЖАНСТВЕНОЈ ЛИТУРГИЈИ
Литургији је служба божја, на којој сеосвећује свето причешће тела и крви Христове. У том смислу она води свој почетак од самог Исуса Христа. У очи оне ноћи кад ће Христос предан бити, сазове он последњи пут ученике своје на вечеру у Јерусалиму, где су по обичију јудејском јели пасху. После вечере узме Христос хлебац у руке и захваливши Богу благослови га, преломи и даде ученицима својима, говорећи. »Примите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи ради отпуштења грехова«. За тим узме чашу с вином, које водом растворено беше одавши хвалу Богу, и рекне: »Пијте из ње сви, ово је моја крв новог завета, која се за вас и за многе лије ради отпуштења грехова«. Апостоли су смерно примили свету тајну и њом се причестили, а Христос им рекне на послетку још овако: »Ово чините мени за спомен«; т. ј кад се год причестите мога тела и крви, сећајте се мене н моје смрти, мога васкрсења и превелике љубави оца небесног, који не поштеди ни сина свога ради вашег спасења. Апостоли су вршили овај свети спомен тајне вечере и тога ради су установили с в е т у л и т у р г и ј у, која се и данас у нашој светој саборној и апостолској цркви служи онако, као што су је у прастаро доба свети Василије велики и Јован златоуст написали и наредили. Најстарију литургију написао је свети апостол Јаков, она је врло опширна, и сад се само служи у Јерусалиму на дан тога апостола. Ову литургију скратио је прво Василије велики, а мало доцније свети Јован златоуст. Обадве су у главноме једнаке, само што су у Василијевој опширије молитве. Златоустова литургија служи се целе године, а Василијева само недељом и ускршњи пост, осим цветне недеље, на вел. четвртак, на вел. суботу, на бадњи дан, на дан светог Василија, на крстов дан у очи богојављења; но ако божић и богојављење падне у суботу или недељу, онда се Василијева служба служи и у те дане. Осим ове две литургије, заведена је и трећа - п р е ђ е о с в е ћ е н а, на којој се свети дарови не освећују, јер се пређе, прошле недеље освете. Литургија ова установљена је по предању још у апостолска времена, а зове се служба Глигорија двојеслова за то, што ју је тај светитељ на писмено ставио. Ова литургија служи се само у ускршњи пост средом и петком с вечерњем, јер су стари хришћани у три сата по подне обедовали, и заведена је за то да се што више хришћана може причестити у тај часни пост; јер по уставу, у ускршњи пост само се суботом и недељом потпуна литургија служи. Пређеосвећена може се свршавати осим благовести, осим суботе и недеље и осим понедељника и уторника прве недеље ускршњег поста, II у друге дане. Света литургија дели се на три дела, т. ј. на принос - п р о с к о м и д и ј у - на л и т у р г и ј у оглашених и литургију верних. За свршивање свете литургије употребљује се пет просфора, т. ј. поскурица. Поскурице су хлебови од чисте пшенице квасни, слани и на ватри печени. На сбакој просфори урезан је четверокутни печат са речи: »И X. Ника«, које значи: Исус Христос победилац. Кад се свештенослужитељ обуче и помоли Богу за свету службу, извади из прве просфоре печат у спомен Исуса Христа, који је за нас страдао и умро, с тога се и зове тај део агнец, т. ј. јагње, па онда га пререже у накрст, прободе и положи га на дискос, т. ј. на златан тањирић тако, да урезан крст са натписом дође горе. За тим успе у путир вина и мало воде за спомен како је крв и вода из пречистог ребра Христова истекла. Потом узме друту просфору, извади из ње трокутан делић, у част и славу свете матере божје; из треће извади девет честица у част светитеља, пророка, апостола, мученика, преподобних и бесребрника: из четврте узме честице за слопен живих, а из пете просфоре извади честице за опроштај грехова умрлих и положи их све на дискос. Кад све то по реду сврши, тада свештеник покрије те дарове покровом, окади и помоли се Богу Оцу, да нх благослови да их прими у пренебесни жртвеник и да се опомене оних, који ове дарове донесоше и за које принесоше; и овај се део литургије зове принос. т. ј. проскомидија. За овим настаје литургија о г л а ш е н и х У прва времена хришћанска, овај део литургије звао се литургија оглашених зато, што је дозвољено било оглашенима, т. ј. онима, који се приправљали да приме Христову веру, и који се кају, па и самим јеретицима присуствовати у цркви. А кад је нестало оглашених, данас се на том делу литургије чита апостол и еванђеље и певају песме и молитве. Сад почиње л и т у р г и ј а в е р н и х, на овом делу литургије свештеник принесе часне дарове на жртвеник, што су на проскомидији приправљени били, и на глас звона и звонцета, кад у олтару трипут огласи, тада се на молитву и благослов свештеника а благодати све-тога Духа претвара хлеб и вино у право тело и праву крв Исуса Христа. На свршетку литургије, о причесном, свештеник се причести све-том тајном тела и крви Христове и тада саједини свето причешће, и са великих двери причести хришћане. По свршетку свете литургије раздаје присутним хришћанима нафоре, т. ј. благословени хлеб, што је остао од просфора, из којих је извађен агнец и друге поменуте честице и то је обичај од старина и првих хришћана. У старо доба хришћани су недељом и празником доносили у цркву хлеб и вино, и друго што је нужно за службу божју; свештеник је од тих дарова изабрао најбољи хлеб за причешће. а што је преостајало, то су први хришћани после литургије седали у цркви за о п ш т у т р п е з у, и које међу собом, а које на убоге и сироте поделили. Оваке опште трпезе звале се у старо време дружевни и љубавни обед; доцније такве трпезе забрањене буду, и за спомен тога, а и за спомен оног стародревног и побожног обичаја првих хришћана, који се сваке литургије причешћивали, раздаје се данас нафора. Као што се из досад реченог види, литургија је установљена поглавито ради светог причешћа, да се верни што у већем броју причешћују, као што се и доиста у прва времена хришћани сваке литургије и причешћиваху. Доцније наређено буде, да се само може причешћивати у одређене часне посте, у које ваља човек најпре искреним кајањем и доброчинствомда очисти своју савест. Но ако се ми данас и не причеш-ћујемо сваке литургије, као први хришћани, ипак знајући, да се на њој приноси и понавља она жртва, коју је Христос на крсту за грехе наше принео; да се одаје захвалност Богу за сва добра, која је роду човечанском и целом свету учинио: узносе сетопле молитве за све обилне милости, за сваку душу хришћанску,која год милости божје и помоћи потребује; узносе се молитве, како зарад земаљског блага и потребе душевне и телесне, тако и за наслеђе вечнога блаженства: чита се и проповеда на њој реч божја, која нам служи за науку и крепи нас у вери, љубави и нади и у сваком доброчинству, да можемо живити побожно достојни хришћанског позива. Знајући све то, треба свагда с вољом да тежимо у цркву и да долазимо на свету литургију, па смерно и пажљиво да пратимо њене свете обреде, певајући духовне песме и читајући молитве, које су за то написане и овде објашњене за наше спасење, а на славу и хвалу божју. Ето, то је, побожна Српкињо, света литургија, коју основа Христос Господ на тајној вечери својој за спомен себи и највећој жртви богочовечанској жртвујући се за род људски - за спас свакој души хришћанској
Молитве на светој литургији.
1. Кад се полази у цркву, чита се ова
Обрадовах се кад ми рекоше: хајдемо у дом Господњи. Ја ћу дакле по великој Твојој милости ући у дом Твој и поклонићу се у Твоје светоме храму са страхом Твојим Господе, упути ме у правди Твојој, и ради непријатеља мојих исправи пут мој пред Тобом, да чистом савешћу прославим једино божанство Оца и сина и светога Духа, сад и свагда, ва век и до века, Амин.
2. Пред почетак службе чита се ова
Господе Исусе Христе, благи и милостиви свима, који Те истино призивају, Теби се молим и покоравам, удостој ме, да могу са усрдношћу, љубављу, страхом и сваком пажњом, све до свршетка божанствене ове службе опстати, и скрушеним срцем и чистом савешћу молити се Теба милосрдном Богу. Да, господе и царе, послушај ме кад те почињем призивати, и даруј ми опроштај свију мојих грехова, јер си Ти једини благослоен са оцем и светим духом на век Амин.
3. Кад свештеник почне службу и рекне: Благословено царство које значи: нека се слави царство оца и сина и светога духа, сад и свагда, ва век и до века. За овим настави свештеник или ђакон велику јектенију: за мир, веру и богоугодан жнвот, свију хришћана, за цара, владику, за здрав ваздух, за путнике, болеснике и патнике, н тада чита се ова,
Боже Боже мој, погледај на мене грешну, и исправи молитву моју, удаљи од мене нечисте мисли, и просвети мој ум светлошћу Твога богопознавања, пригни уво Твоје и послушај ме, која Ти се молим и на Твоју се силну милост уздам, јер си Ти Бог мој, и пред Тобом у овом молитвеном дому Твоме стојећи, милостиво вапијем: укрепи ме и научи, благи Боже, страху Твоме Амин.
4. Послевелике јектеније чатају се Аптифони или се поји: благослови душе или само слава оцу и сину; а ти читај
Благосиљај, душо моја, Господа, и све, што је у мени, свето име његово; благосиљај душо моја, Господа, и незаборављај ни једнога добра, што ти је учинио. Он ти прашта све грехе а исцељује све болести твоје ; избавља од трулежи живот твој, венчава те милошћу и добротом; испуњава добрим жеље твоје, те се понавља као у орла младост твоја. Господ твори правду и суд, који ма се криво чини, показа путе своје Мојсију, синовима Израиљевима дела своја. Милостив је и добар Господ, дуготрпељив и млогомилостив; не гњеви се једнако, нити се срди до века, не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим; нити нам враћа по неправдама нашим; него колико је небо восоко од земље , толика је милост његова к онима, који га се боје; колико је исток далеко од запада толико удаљује од нас безакоња наша; као што отац милује синове, тако Господ милује оне, кој га се боје, јер познаје створ наш, и сазнаје да смо прах. Човек је као трава, дани су му као пољски цвет, кад прецвета, а кад дуне ветар на њега нестане га и не познаје више свога места. Али милост Господња остаје од века и до века на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова, који чувају завет његов и паште се да извршују заповести његове. Господ је на небесима поставио престо свој и царство његово свима влада. Глагосиљајте Господа, сви анђели његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч његову слушајући глас речи му; благосиљајте Господа све силе његове, слуге његове, које чините вољу његову; глагољајте Господа сва дела његова, по свим местима владе његове! Благосиљај, душо моја, Господа!
5. После мaле јектеnије. Kад свештеник рекне: паки и паки, које значи: опети опет да се помо-лимо Господу, да нас заклони спасе и сачува од зла, а ми читај
Хвали, душо моја, Господа -фалићу Господа за живота свога, певаћу Богу моме, док ме је год. Не уздајте се у кнезове, у синове човечје, у којих нема помоћи; јер кад изиђе дух из њега, врати ће се кнез у земљу своју: тај дан пропадау све помисли његове. Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је на-даље у Господа Бога својега, који је створио небо и земљу, мора и све што је у њима; који чува веру ва век, чини суд онима, којима се криво чини, и даје рану гладнима. Господ умудрава слепце, Господ подиже оборене, Господ љуби праведнике. Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици, а пут грешника превраћа. Господ је цар до века, Бог твој Сионе, од колена на колено. Алилуја!
6. Кад свештеник или ђакон науласку са светим еванђељем рекне: Премудрост прости које зничи: да све мисли и сва осећања наша управимо на Бога, и чистим срцем да примимо свету премудрост, која јеу светом еванђељу чита се ова.
Господе, Исусе Христе, Боже наш, који си ме грешну удостојио видети улаз са светим Твојим ебанђељем, и тим сетити се светог Твога Богојављења и међу људма живљења - погледај на мене човекољубно, и милостиво дај ми да се могу опомињати Твојих заповести и право чувати их, и свагда достојно Теби појати: Ходите да се поклонимо и припаднемо Христу; спаси нас, сине Божји, који си васкрсао из мртвих нас који Ти појимо Алилуја.
7. Кад се поји: Свети Боже, које значи: Све си Боже, са сином и дејством светога Духа учинио; свети крепки, које значи: кроз Исуса Христа позналисмо Бога оца, и Дух свети дође у свет; Свети бесмртни које значи: утешитељу Душе, који од оца излазиш, и у сину пребиваш. Ова се трисвета песма поји у славу триједног Божанства. За Христове празнике као на: Божић, Богојављење, Ускрс и Духове поји се: Јелици во Христа, које значи: који се у име Христово крстисте, треба и по закону Христову да живите; и тада чита се ова
Господе Боже сведржитељу, који примаш од небесних Твојих сила трисвету песму, прими и од мене слуге Твоје трисвето појање ово и дај ми да могу кроз све дане живота мога и сваки час без греха Теби оцу, и сину и светоме Духу узносити славу и са страхом појати: Свети Боже, свети крепки, свети бесмртни смилуј се на нас.
8. Пред читањем а п о с т о л а, кад се поји п р о к и м е н, које значи: изречење, што се из Давидових псалмова, каткад и из других библијских песама узме, и на тај празник односи. Читање апостола, значи: пропове Апостола. Тада се чита ова
Господе удостоји ме да могу с љубављу достојно слушати проповеди светих Твојих апостола, који су нам мир и блаженство проповедали. Дај да се из откривења њихових речи просвети и научи дух мој благодати Твојом амин.
9. По свршетку а п о с т о л а, кад се поји; алилуја које значи: Хвалите Бога! А садржи у себи ову опомену на нас: Ето долази Господ Исус Христос да проповеда благу науку у светом еванђељу, с тога хвалите га! Тада чита се ова
Износећи Теби хвалу, пресвета и нераздељива Тројице: Оче и сине и свети Душе, са анђелски редови појимо: Алилуја, и молимо Ти се, исцели све немоћи наше душевне и телесне, да у здрављу појимо Теби, Богу нашем: Алилуја. Тројице вечита, божанствена и предобра, Оче и сине и свети Душе, једини Боже, који дајеш мудрост онима, који Те за то моле, исправи нас, да, достојно хвалећи Те, појимо: Алилуја! Тројице живоначелна, Господе Боже наш, избаи нас од вечите смрти, и удостоји нас са свима праведнима у вечитим Твојим становима појати Теби: Алилуја; Света Тројице, дуготрпељива и многомилостива, дај ми опроштај грехова, и удостоји ме наследити вечни живот, да Ти појим на веки: Алилуја!
10. По свршетку светог е в а н ђ е љ а чита се ова
Слава Теби, Господе и царе, сине Бога живота, који си ме недостојну удостојио чути божанствене речи Твоје, и глас светог еванђеља Твога; укрепи ме овим владичним Твојим гласом, да ноћ живота овога проведем у обраћању и кајању, и избави ме од свакога лукавства и злобе видљивих и невидљивих непријатеља – јер си Ти једини силан, и царујеш, на веки Амин.
11. После светог еванђеља говори ђакон или свештеник јектенија за цара, патријарха, владику, свештенство и за све људе; тада чита се ова
Смилуј се на нас, Боже, по великој милости Твојој; смилуј се и спаси најпресветлијег владаоца нашег (реци име) старешине војничке и градске и све христољубиво војништво огради миром дршаву његову; покори му под ноге његове сваког непријатеља и противника, говори му к срцу, за мир и за благо свете Твоје цркве, и свију Твојих људи, да и ми у тишини његовој тих и миран живот проведемо у православљу, и у свакој побожности и поштењу. Смилуј се, Господе, и спаси грађанске власти, и цело христољубиво војништво, које за љубав спаситеља свога живот свој полаже за отаџбину и за свету цркву. Смилуј се, Господе, и спаси пастире духовне, свештенике, цео црквени сталеж, и све људе, и даруј им велику и обиљну милост, помиловаље, опроштај грехова, и спасење. Смилуј се, Господе, и спаси духовног оца мог (по имену), и кроз свете његове молитве опрости ми сагрешења моја.
12. Кад се чита јектенија за умрле, чита се ова
Спомени се, господе, душа упокојених слугу твојих (овде спомени своје мртве по имену) свију отаца, браће и сестара наших, који леже овде и свугде, православних хришћана, који се упокојише у вери и нади на васкрсење и вечити живот, опрости им све грехе хотимичне и нехотичне, и настани их са свима светима Твојима, где сија светлост лица Твога, и смилуј се на нас као благ и човекољубац.
13. Кад се поји Иже херувими, чита се ова
Сад гледаш, душо моја, како се часни дарови преносе, удаљи све сујетни мисли твоје, и са страхом запој: М и х е р у в и м е т а ј н о п р е т с т а љ а м о и животворној Тројици трисвету песму певамо, оставимо сада сваку светску бригу на страну, да примимо цара свију твари, кога анђеоски редови невидљиво на копљима носе. Алилуја! Слава Теби, кој си из очинских недара и небеске славе дошао, од свете дјеве Марије постао човеком, и подобан био телу смерности наше, да нас подбнима учиниш слави Твојој. Слава Теби, који си славно ушао у Јерусалим и у њему ране, распеће и смрт претрпити изволио ради нашег спасења. Дај сад Христе, суза мојим очима, да оперем нечистоћу безакоња мојих; и као што си удостоио Јосифа и Никодима, да Твоје пречисто тело с крста скину и часно са страхом понесу: тако и мене која гледам сад, како се часни и божанствени дарови преносе, удостоји да се могу Теби, који седиш на престолу, поклонити, и са страхом за све наредбе и доброчинства Твоја достојно благодарити, и Тебе, спаса и Бога мога побожно призивати. А Ти милостиви прими то од мене и даруј ми блажен свршетак живота мога, и удостоји ме о суђену дне Теби с десне стране стати, и благи Твој глас чути: Ходите благословени оца мога, наследите царство, које је за вас приправљено. Амин.
14. Кад свештеник са светим даровима изиђе, носећи на глави тањирић с хлебом, а у руци путир с вином, преноси на свету трпезу да се освети, које значи: како су тело Христово с Голготе пренели у гроб Ти приклони главу и тада тихо чита се ова
Спомени ме се Господе, кад дођеш у царство Твоје, опомени ме се, владико, кад дођеш у царство Твоје, опомени ме се, свети, кад дођеш у царство Твоје. Господе Исусе Христе сине Божји, као што си разбојника оправдао, кој иТи једаред само завапи: Опомени ме се, Господе, у царству Твоме; опомени се тако и мене, јГосподе Боже мој, која Ти непрестано вапијем, и удостоји ме оног учешћа као и њега, јер си благ и човекољубац.
15. После преноса светих дарова чита се ова
Владико, Господе Исусе Христе, Боже мој, ради Твога страдања и распећа на крсту и погреба, не допусти да у гресима пропаднем, јер сам врло грешна; већ множином милости Твоје очисти ме од свију безакоња мојих и дај ми да могу помоћу Твојом живот мој проводити без мане и удостоји ме да будем учесница у радости светих Твојих, јер си Ти благ и човекољубац. Амин.
16. Кад свештеник рекне: Двери двери премудростију вонмем, које значи: да с највећом и мудром пажњом читамо веровање (верују) и да с побожношћу пазимо на друге свештене радње; и тада чита се верују. (српски) овако:
Верујем у једнога Бога, оца, сведржитеља, Творца неба и земље, и свега што се види и невиди. Верујем у једнога Господа Исуса Христа, сина Божјег, јединца, који је од Оца рођен пређе свих векова; који је светлост од светлости, Бог истини од Бога истиног, рођен не створен, једнога бића са Оцем, кроз кога је све постало. Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с неба и примио тело од Духа светог и Марије девице и постао човек. Који је за нас распет за владе и времена понтијског Пилата и страдао и сахрањен био. И васкрсао трећи дан по писму. И вазнесао се на небеса и седи с десна Оцу. И који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, којега царству неће бити краја. Верујем и у Духа светог, Господа животворног, који од Оца исходи, који се са Оцем и сином заједно обожава и слави, који је говорио кроз пророке.
Верујем у једну, свету, саборну и апостолску цркву. Исповедам и признајем једно крштење за отпуштај греха. Очекујем васкрс мртвих, верујем у живот будућега века. Амин.
17. После очитања вере, (верују) чита се ова
Господе, утврди ме у правој овој вери, коју сам сад исповедила, и дај ми да ни за шта земаљско не марим, него к Теби горе подигнем срце, и достојно хвалим пресвето име Твоје: Оца и сина и светога Духа, сад и свагда, ва век и до века. Амин.
18. Кад свештеник рекне: Станем добрје, станет со страхом, које значи: Станимо пристојно, као што стајати приличи пред самим Богом, и пазимо да свету жртву у миру принесемо. И народ одговара: милост мира, жертву хваленија, које значи: да ће се свети принос састојати из међусобне љубави и мира, и из жртве захвалности у славу Божју. И кад свештеник рекне: Горје имјеим серца, које значи: мислимо на Бога, и сваку светску бригу удаљимо у тај пар од себе.
И кад свештеник рекне: Благодарим Господа које значи: захвалимо Богу за сва добра, која је роду човечанском учинио, и која и сад непрестано чини.И кад свештеник рекне: Побједнују пјесан појуште, које значи: свечану песму појући, ускличући и говорећи – тим речма напомиње свештеник, како серафими на небесима славе Бога, па и нас побућује да и ми прослављамо Бога серафимском песмом, која овако гласи: Свет, свет, свет је Господ саваот! Тада чита се ова
Сабор светих анђела и арханђела са свима небеским силама поји Теби и говори: Свет, свет, свет је Господ саваот, Господ над војскама, пуно је небо и земља славе Твоје, слава на висинама Богу, благословен, који иде у име Господње, слава Свевишњему! Спаси ме свевишњи царе, спаси ме и освети, изворе освећења, јер се у Тебе свака твар крсти; Теби небројене силе небеске, с трепетом се клањајући, непрестано трисвету песму поје; Теби који седиш у неприступној светлости, од кога се све ужасава, и ја се недостојна молим: ум мој просвети, срце очисти и усне отвори, да достојно могу појати Теби: Свет, свет, свет јеси, Господе, на век и до века.
19. Кад свештеник рекне: Узмите једине, ово је тело моје, које се за вас ломи, за опроштај грехова. Тада чита се ова
Верујем, Господе, и признајем да си Ти заиста Христос син Бога живога који си дошао на свет да спасеш грешне, од којих сам прва ја.
20. Кад свештеник рекне: Пијте от неја вси, које значи: Пијте из ње сви, ово је кома крв новога завета, која се лије за вас и за многе за опроштај грехова, тада чита се ова
Вечере Твоје тајне прими ме данас сине Божји за причесницу, јер нећу непријатељима Твојим казати тајне, нити ћу Те целивати као Јуда, него као онај разбојник признајем Те: Опомени ме се Господе, у царству Твоме.
21. Кад свештеник рекне: Твоја от Твојих, које значи: Твоји су ово дарови, Господе ми их узесмо од Твојих твари и по заповести сину Твога приносимо их Теби за све људе, и за сва доброчинства, која си роду човечанском починио, и која и сад чиниш, Тада чита се ова
Тебе појимо, Тебе славимо, Теби благодаримо, Господе и молимо ти се Боже наш дај нам да нађемо благодети и милосрђа у Тебе покажи велику милост Твоју на нама, да се не постидимо на суду Твоме, не закрати нам да с десне Теби станемо, јер је Твоја власт на веки. Амин.
22. Кад звонце зазвони трипут у олтару, које значи, да се у тај мах на молитву и благослов свештеника силом св. Духа освећују часни дарови: хлеб и вино, и претворе се тело и крв Христову; а ти се при овом узвишеном часу св. Литургије поклони трипут и тада чита се у себи ова
Господе, који си пресветог Духа Твога у трећи час апостолима Твојима послао не одузми га од нас, благи; већ обнови га од нас, благи; већ обнови га у нама, који Ти се молимо. Срце чисто сазидај у мени Боже, и Дух прави обнови у срцу мојем. Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога светог не одузми од мене.
Кад свештеник рекне: Изрјадно о пресвјатјеј, које значи: Највећма и особито учиномо спомен за пресвету Богородицу, и препоручимо се њеним молитвама и њеном заступању. И на које народ у цркви за знак поштовања матере Божје, запоји песму у славу њену, која овако гласи: Достојно је заиса блаженом те називати Богородицу, свагда блажену, и најпречистију, и матер Бога нашег – часнију од Херувима, и несравњено славнију од серафима, која си без трулежа родила Бога слова, праву Богородицу, тебе величамо. Тада чита се (док се ово поји) ова
Богородице девице радуј се, пуна милости Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама, и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила спаситеља душама нашим. Радуј се једина пречиста и преблагословена мати, створитеља Господа Бога и спаса нашег Исуса Христа, и буди ми заступница Твојим молитвама на дан страшнога испита, кад станем пред нелицемерног судију, да се избавим од грозне претње огња. Благи Боже и Господе, смилуј се и спаси родитеље моје, браћу, сестре, пријатеље, старе и младе, сиромахе и сироте, и оне који су у болести и жалости; у беди и невољи, у ропству, у тавници и сужанству, и који ме вређају и пакости чине, и оне који ради Тебе и вере православне подносе гоњења безбожних народа, од отпадника и јеретика опомени их се, те их походи, укрепи утеши, и силом Твојом подај им скоро олакшање, слободу и избављење. Смилуј се Господе, и спаси оне, који се поштено владају, и који добра чине; даруј породицама и у браку мир љубав и слогу, младеж васпитај у побожности, малодушне утеши, расејане сабери, и на све људе изли богате и обилне милости. Спаси и сачувај, Господе, град овај, и сваки други предео од глади, помора, земљотреса, потопа, огња, туђинскога нападаја и међусобног рата. Опомени се, Господе, умрлих отаца, браће, сестара, синова, ћери и пријатеља наших, опрости им све грехе, и настани их на месту светлом, где нема туге, беде и страдања.
24. Кад свештеник рекне: Во первих појмани Господи, које значи ово: Пре свега опомени се Господе, нашег преосвећеног владике, да управља науком Еванђелском и црквом како ваља, тада чита се ова
Просвештен че вечни Х р и с т е Боже наш, прилежно Ти се молим: благослови Твојим вишњим благословом првосвештенике наше православне, утврди, миром огради, и даруј их светој Твојој цркви, да у целости, здрављу и поштењу дуго поживе, и праведно упраљају речи истине Твоје; и милостиво избави их од свију видљивих и невидљивих противника.
25. Кад свештеник рекне: И сподоби нас владико, које значи: Удостоји нас, Господе, да без прекора смемо призивати Тебе небесног Бога Оца, и говорити:
Оче наш, који си на небесима, нек се свети име Твоје, нека дође царство Твоје, нека буде воља Твоја како на небу, и на земљи. Хлеб наш потребни дај нам данас, и прости нам грехе наше, као што и ми праштамо дужницима нашим, и ненаведи нас у напаст, већ избави нас од зла.
Кад свештеник рекне: Мир в сјем, које значи: Измирење међусобом т. ј. Свештеник напомиње нам, да једна другој опростимо увреде.
И кад свештеник рекне: Глави вашја Господеви приклоните т. ј. Да приклонимо главе наше Богу, које значи: Преданост детињу према Богу, кога у оче нашу називамо оцем. Тада чита се ова
Господе Боже мој, Теби главу моју приклањам и у срдачном признавању вапијем: сагреших, Господе, сагреших на небо и пред тобом и нисам заслужна да молим од Тебе опроштења; већ Ти као човекољувац смилуј се из љубави на мене као (оно у еванђељу) на блудна сина – оправдај ме као царинака ), и као оног разбојника удостоји ме Твога царства.
27. Кад свештеник рекне: Благодатно и штедротами – које значи: По милосрђу једнородног свога сина, и светога Духа, отац небесни испуниће молбе наше, и души нашој дароваће спасење. Тада чита се ова
Сведржитељу Боже, који си сваку твар премудро саздао, подигни руком Твојом и мене, која сам пала у многе грехе, дај ми Твоју помоћ да се ослободим од светских искушења и телесних жеља; смилуј се и опрости ми све што сам Ти згрешила за живота свог; помажи душу моју уљем благодети и милости јединца сина Твога, Господа Бога и спаса нашег Исуса Христа, с којим буди Теби и светом Твоме –Духу свака слава на веки. Амин.
28. Кад свештеник рекне: Вонмем, свјатаја свјатим – које значи: Свето је за свете, т. ј. Само се они смеју причестити, који су савест своју искреним којањем од греха очистили. Тада чита се ова
Господе Исусе христе, Боже мој, једини свети над светима, једини царе над цареви и Господе над Господам који си у недрима и слави превечног Бога оца, који си под видом хлеба и вина у пречистим овим тајнама као и на небу, истини Бог и човек, Теби се клањам, и Тебе славећи као Бога и спаса свога, молим Ти се погледај на мене грешну у овај час и у све дане живота мога, и смилуј се на мене; а у дан онај кад се растане душа моја од тела мога, прими је с миром у руке Твоје, поштеди је, и настани са светима.
29. кад се поји: Хвалите Господа на небесима, хвалите га на висинама. У то се време свештеник у олтару причести, а ако има и других причесника, тад и њих на царске двери причести. Тада чита се ова
Владико Господе Исусе Христе Боже наш, ради успомене светог Твог страдања, животворне смрти и погреба, разгони маглу страсти мојих и просвети ми помрачене очи, да познам Твоју истину; не презри моје уздисање, што нечиста и скврна усуђујем се молбе моје к Теби упраљати, и призивати пресвето име Твоје. И јер си Ти један милосрдан, и познајеш слабост човечију, као и све што нам је потребно, смерно Те молим: покажи на мени недостојној велико богатство милости Твоје; даруј ми опроштај грехова, и походи ме Твојом благодаћу, да се у мене реч Твоја усели и пребива, и да будем храм пресветом твоме Духу; води ме путем заповести Твојих, како би свагда ходила по истини Твојој, и научи ме свршивати светињу у страху Твоме, да би и у часу изласка душе ми из тела удостојила с примити причешће светиње Твоје, а и сад да са страхом и вером угледам под видом хлеба пречисто тело Твоје, а под видом вина животворну крв Твоју, јер си Ти истини Бог мој, који си узео тело човечије на себе без грехова, и кроз Тебе надам се од свакога зла избавити се, и од Тебе спасења добити, славећи Те са оцем и св. Духом на веки. Амин
30. Кад свештеник изнесе и подигне путир и рекне: со страхом божим и вјером приступите – то јест: са страхом Божијим и вером приђите и причестите се. Овај чин приказује, како је Исус Христос васкрсао и жив се показао апостолима. Ти се поклони и тада чита се ова
Благо оним, који иде у име Господа, Господ Бог и јави се нама: Исус Христо, којега пречисто тело и крв под видом хлеба и вина у божанственој чаши овој гледам сада славим и клањам се и велим: радуј се, пресвето, обожено и одуђевљено тело Господа нашег Исуса Христа, које је за нас распето, страдало, сахрањено и трећи дан васкрсло ради нашег спасења. Радуј се, часна, животворна, божанствена крви, која потече из пречистих и божанствених његових ребара за опроштај грехова наших, и вернима живот даје. Радуј се, животе вернима, радуј се светлости светима; радуј се спасење наше, и на небо узвишење оних, који Те с вером примају. Радуј се , хлебе живота, духовна мано, неизцрпљиви изворе свагда животнога пића – насити гладну и жедну душу моју Твојим божанственим причешћем у све дане живота мога, и у дан смрти моје. Амин.
31. кад свештеник по трећи пут подигне путир са светим причешћем и рекне: Веегда ниње и присно – које значи: свагда, сад и увек, на век и бовека.
Овај чин приказује вазнесење Христово на небо, и пребивање Христово са црквом док је света и века. Тада чита се ова
Владико Христе Боже наш, који си се вазнео на небеса, узнеси ум наш, да би оставивши телесна мудровања и земаљске бриге свагда на Твоје спасителне заповести пазити и по њима живети могли; испуни уста наша хвалом Твојом да појимо славу Твоју, што си нас удостојио причестити се светим Твојим, пречистим и бесмртним тајнама; сачувај нас у светињи Твојој да се ваѕдан поучавамо правди Твојо. Алилуја.
32. Кад свештеник рекне: Благословение господње на вас – које значи: свештеник благосиља народ и препоручује га милости и човекољубивости Божјој сад и навек. Тада чита се ова
Боже буди ми милостив, и благослови нас, обасјај нас лицем Твојим, и смилуј се на нас, да поѕнамо на земљи пут Твој и получимо спасење Твоје на веки. Амин.
По свршетку божанствене литугрије:
Благодарим Ти небесни царе свим срцем и душом мојом, хвамли, славим, чествујем и преузносим Те што си ме грешну удостојио данас у божанственом храму овом видети божанствену Твоју бескрвну и словесну жртву, која Ти је кроз Твоје свештене служитеље за наше грехе принесена, и у спомен пречистих страсти, преславног васкрсења, на небеса вазнесења и страшног по други ред доласка Господа нашего Исуса Христа. Тога ради молим Те опрости ми све грехе моје, и дај ми да се сваки дана живота мога опоменем Твојих доброчинстава и у чистој савести захвалност и молитву приносим Ти: безначеломе оцу са јединцем сином Твојим и пресветим и благим и животворним Твојим Духом сад и свагда, вавек и довека. Амин.
У руке превеликог милосрђа Твог, Боже мој, препоручујем душу и тело своје, савете и помисли моје, дела моја и сваки покрет душе моје, улазак и излазак мој, веру и живљење, течај и свршетак живота мога, дан и час издисања мога, смрт моју и васкрсење душе и тела мога. Ти премилосрдни Боже, прими у руке заштите Твоје мене најгрешнију, и избави ме од сваког зла, очисти велику множину безакоња мојих, да исправљам бедни живот свој, и задржи ме свагда до послетка од тешког пада греховског да никад ни у чем неувредим Твоје човекољубље; покривај њиме немоћ моју од злих страсти и људи, и запрети свима видљивим и невидљивим непријатељма, руководећи ме путем спасења приведи ме к Теби, пристаништу моме, и цели мојих жеља. Даруј ми хришћански, непостидан и миран свршетак живота, и сачувај ме од сваког зла, на страшном пак суду Твоме милостив буди ми, и удостоји ме с десне стране Тебе стати, да Тебе Творца мога славим на веки. Амин.
ПРЕД СВЕТИМ ПРИЧЕШЋЕМ
По уставу свете матере цркве наше сваки хришћанин, који хоће да се причести, дужан је најпре седмицу држати т. ј. Постити, и у те дневе да испита себе, е дали је кадгод у животу своме, било у незнању или с вољом учинио што против десет заповести Божјих, па ако се опомене чега да је учинио, ваља за така дела најпре искрено да се покаје, и у срцу своме завери, да у напред неће никад ништа учинити, што је против заповести Божјих; још је дужан најпре помирити се с којима је у завади, и тада светом причешћу да приступи.
1. П О С Л А Н И Ц А I
св. Апостола Павла Коринћанима.
Гл. XI Ст. 23.
Браћо! Ја примих од Господа што вам и предах, како Господ Исус оне ноћи, кад би предан, узе хлеб, и захваливши, преломи и рекне: узмите, једите ово је тело моје, које се за вас ломи – ово чините мени за спомен. Тако узе и чашу по вечери говорећи: ово је чаша новога завјета моје крви – ово чините, кадгод пијете, мени за спомен. Јер кадгод једете овај хлеб, и чашу ову пијете, смрт Господа обзнањујете, докле недође. Тако дакле који недостојно једе овај хлеб, или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господа. Нека човек испитује себе, па онда хлеба да једе и из чаше да пије; јер који недостојно једи и пије, осуђење себи једе и пије, неразликујући тела господова. Зато су међу вама млоги слаби и болесни, и довољно их спавају. Јер кад би смо о себи расуђивали не би смо осуђени били. Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се неосудимо са светом.
2. Ј Е В А Н Ђ Е Љ Е
по Јовану гл. 6. ст. 48
Рече Господ Јеврејима који му дођоше: Ја сам хлеб живота. Оцеви ваши једоше ману у пустињи и помреше. Ово је хлеб који силази с неба: који од њега једе да не умре. Ја сам хлеб живих, који сиђе с неба: који једе од овог хлеба живиће вавек; и хлеб, који ћу ја дати, тело је моје, које ћу дати за живот света. А Јевреји се препираху међу собом говорећи: како може овај дати нама своје тело да једемо? А Исус им рекне: заиста вам кажем: ако не узједете тела сина човечјега, и не успијете крви његове, нећете имати живота у себи. Који једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни и ја ћу га васкренути у последњи дан. По очитању овога еванђеља реци триред: Боже милостив буди ми грешној!
3. М О Л И Т В А
св. Јована Златоустог.
Господе Боже, олакшај, отпусти и прости ми сагрешења моја која сам Ти сгрешила у речи, у делу и мислима, хотимице или нехотице, у знању или незнању – све ми опрости као благ и човекољубац; и допусти ми молитве, пречисте Твоје матере, и свију светих који Ти од века угодише, да без прекора примим пречисто тело Твоје и часну крв, на исцељење душе и тела и на очишћење лукавих мојих мисли – јер је Твоје царство и сила и слава са оцем и св. Духом сад и свагда и навек. Амин.
4. М О Л И Т В А
св. Јована Дамасина.
Владико господе Исусе Христе, Боже наш, који једини имаш власт, отпуштати људима грехе, опрости ми као благ и човекољубац сва моја у знању и незнању учињена преступљења и удостоји ме, да се без осуђења причестим божанственим и животворним Твојим тајнама, не на терет ни муку, ни на умножење грехова, већ на очишћење и освећење, на залог будућег живота и царства, на помоћ и обрану од противника, и на истребљење многих мојих сагрешенија, јер си Ти Бог милости и доброте и човекољубља и Теби славу узносимо са оцем и св. Духом сад и навек. Амин.
5. Кад ћеш да се причестиш т. ј. Кад свештеник показујући св. путир рекне: Са страхом Божијим и вером приступите – читај ове стихове светог Симеона Метафраста: Ево сад приступам божанственом причешћу, створитељу немој ме спалити кад ти се сприопштим; јер си ти огањ, који недостојне сажиже; већ ме очисти од сваке нечистоте!
Потом чита се са свештеником
М О Л И Т В А
Ова светог Јована Златоуста.
Верујем, Господе, и признајем, да си Ти заиста Христос син Бога живога, који си дошао на свет да спасеш грешне, од којих јесам прва ја; верујем такође да је ово само пречисто тело Твоје и сама часна крв Твоја; молим Ти се дакле, смилуј се на мене и опрости ми сагрешења моја хотимична и нехотична, која сам речма, делом , знањем и незнањем учинила, и удостоји ме да се без осуђења причестим Твојим тајнама ради отпуштења грехова и живота вечног.
Вечере Твоје тајне прими ме, данс сине Божји за причесницу, јер, нећу непријатељима Твојим казати тајне, нити ћу те циливати као оно Јуда но као овај разбојник признајем Те: Опомени ме се Господе у царству Твојем – да ми причешће светих Твојих тајна Господе не буде на суд или на осуђење, већ на исцељење душе и тела.
ПОСЛЕ СВЕТОГ
П Р И Ч Е Ш Ћ А
Слава Теби Боже! Слава Теби Боже!
Слава Теби Боже!
1. М О Л И Т В А
светог Василија.
Благодарим Ти, Господе Боже мој, што ме грешну ниси одбацио, већ си ме удостојио да се сприопштим светињи Твојој; благодарим Ти, што си ме недостојну удостојио причестити се пречистим Твојим светим и небесним даровима. Владико човекољупче, који си нас ради умро и васкрсао и даровао нам ове страшне и животворне тајне на благо и освећење душа и телеса наших, дај да исте буду и мени на исцељење души и телу, на прогнање свачега противног, на просветљење очију срца мога, на мир душевним мојим силама, на веру непостидну, на љубав нелицемерну, на испуњење премудрости, на слушање заповести Твојих, на умножење божанствене Твоје благодети, и на добивање царства Твога: да кроз њих, у светињи Твојој сачувана, опомињем се свагда Твоје благодети, и да не живим више за себе, но за Тебе нашег владику и добротвора, и да одлазећи са овога света с надом на вечни живот доспем у вечни покој, где непрестаје глас оних који светкују, и где је бесконачна сладост за оне, који гледају неисказану пријатност лица Твога, јер си Ти права жеља и неисказана радост онима, који Те љубе, и Тебе слави свака твар на веки. Амин.
2. М О Л И Т В А
св. Ћирила Александријског.
Господе Исусе Христе Боже наш, свето Твоје тјело, нек ми буде на вечни живот, и крв Твоја часна на отпуштење грехова, а захвала ова нека ми буде на радост, здравље и весеље; о страшноме пак и другоме доласку Твоме удостоји ме грешну стати с десне стране славе Твоје, молитвама пречисте Твоје матере и свих светих. Амин.
ЗА ПОБОЖНЕ НА ДОМУ
Хвали, душо моја, Господа; славићу Господа за живота свог – појаћу Богу мојему док ме је год.
Псал. CXLVL 1-2
МОЛИТВЕ ЈУТАРЊЕ
Ва име Оца и Сина и светога Духа
Амин.
Слава Теби, Боже нас, слава Теби!
Царе небесни, утешитељу, душе истини, који си свуда и све испуњаваш, скровиште благима, и животодавче, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, благи, душе наше. Свети Боже, свети крепки, свети бесмртни, смилуј се на нас. (Трипут.) Слава Оцу и Сину и светому Духу, и сад и свагда, и вавек и довека. Амин Пресвета Троице, смилуј се на нас; Господе, очисти грехе наше; владико, опрости нам безакоња наша; свети, посети и исцели немоћи наше имена Твога ради. Господе смилуј се. (Трипут.) Слава Оцу и Сину и светому Духу, и сад и свагда, и вавек и довека. Оче наш, који си на небесима, нек се светииме Твоје, нека буде воља Твоја, како на небу, тако и на земљи, хлеб наш свагдашњи, дај нам данс, и опрости нам дугове наше, као што и ми праштамо дужницима нашим, и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.
Т Р О П А РИ
Уставши од сна, припадамо Ти, благи, и Анђелску песму вапијемо Ти, силни: свет, свет, свет јеси Боже, богородице ради смилуј се на нас. Слава Оцу и Сину и светому Духу. Са постеље и од сна подигао си ме, Господе, посвети ум мој и срце, а отвори ми усне, да Те припевам света Троице: свет, свет, свет јеси Боже! Богородице ради смилуј се на нас. Изненада ће доћи судија, и свачија ће се дела одкрити, ми пак са страхом зовемо у поноћи: свет, свет, свет јеси Боже, богородице ради смилуј се на нас.
В Е Р О В А Њ Е
Верујем у једнога Бога, оца, сведржитеља творца неба и земље и свега видљивог а невидовног, верујем и у једнога господа Исуса Христа сина Божја јединца, од Оца рођена пређе свих векова; који је светлост од светлости, Бог истини, од Бога истиног, рођен, не створен, једнога бића са оцем кроз кога је све постало. Који је нас ради људи и ради нашег спасења сишао са небеса и примио тело од духа светог и Марије девице и постао човеком; који је за нас распет при Понтијском пилату, и страдао и сарањен био. И васкрсао трећи дан по писму. И вазнесао се на небеса, и седи с десна Оцу. И који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, и којега царству неће бити краја. Верујем и у духа светога, Господа, животворећег, који од оца исходи, који се са оцем и сином заједно обожава и слави, који је говорио кроз пророке. Верујем у једну свету, саборну и апостолску цркву. Признајем једно крштење ради отпуштења грехова. Очекујем васкрсење мртвих. Верујем у живот будућега века. Амин.
1 М О Л И Т В А
Боже, очисти ме грешну, јер никакво добро не учиних пред Тобом, избави ме од зла, и нека буде воља Твоја у мени, да без прекора оторим недостојна уста моја, и похвалим свето име Твоје: оца и сина и светога духа, сад и свагда, вавек и довека. Амин.
2 М О Л И Т В А
Уставши од сна поноћну песму приносим Ти спаситељу, који си се својевољно дао распети, и припадајући вапијем Ти: не дај ми, да приминем грешном смрћу, но смилуј се на мене, и у лењости леживу брзо ме подигни и спаси ме, кад пред Тобом станем на молитву; а после ноћи и сна даруј ми Христе Боже, да ми сване дан без греха и спаси ме.
3 М О Л И Т В А
Уставши од сна, Теби владико, и човекољупче, притичем и приправљам се Твојом милосрдношћу на дела Твоја, и молим Ти се: помози ми у свако доба у свакој ствари, избави ме од свакога зла овога света, и напасти ђавоље, спаси ме и уведи у вечито царство Твоје, јер си Ти мој створитељ промишљач и свакога блага давац; у Теби је све поуздање моје, и Теби славу узносим сад и свагда, вавек и довека. Амин.
4 М О Л И Т В А
Господе, који си по великој Твојој благости и милости мени службеници Твојој дао, да ме прошла ноћ прође без напасти од свакога зла, Ти сам, владико, творче свега, удостој ме правом светлошћу Твојом и просветљеним срцем да чиним вољу Твоју, сад и свагда, вавек и довека. Амин.
5 М О Л И Т В А
Светом Анђелу хранитељу.
Анђеле свети, који стоиш уз моју невољну душу, и страсни живот мој, не остави ме грешне, и не отступи од мене због моје неумерености; не дај места лукавој души, да овлада самном кроз самртно тело ово; укрепи бедну и худу моју руку, и изведи ме на пут к спасењу. Јест! Свети Анђеле Божји хранитељу и заштитниче невољне душе моје и тела, све ми опрости чиме сам те увредила свих дана живота мога; и ако сам што сагрешила прошле ноћи ове, закрили ме данашњег дана, и сачувај од сваког непријатељског искушења, да никаквим грехом не разгневим Бога; моли се и за мене Господу, да ме утврди у страху свом, и учини достојном службеницом благости своје. Амин.
6 М О Л И Т В А
Пресветој Богородици.
Пресвета владичице моја богородице, одгони твојим светим молитвама од смерне и невољне службенице твоје, малодушност, заборавност немарљивост, и све нечист, лукаве и неваљале мисли из мога кукавног срца и помраченог ума; погаси пламен страсти мојих, јер сам сирота невољна; избави ме многих мојих успомена љутих и намера и ослободи ме свака зла дела, јер Тебе благосиљају сви народи и нараштаји и твоје пречисто име слави се ва век века. Амин. Достојно је, ваистину, славити Те блажену до века и пренеприкорну Богородицу и матер Бога нашега. – Часнију од херувима и несравњено славнију од серафима, која си без истљења Бога сина родила, праву Богородицу Тебе величамо. Слава Оцу и Сину и светому Духу – и сад и свагда и ва век векова. Амин. Господе смилуј се (три пут)! Господе благослови! Господе Исусе Христе, Сине божји, молитвама пречисте Твоје матере и богоугодних отаца наших и свих светих Твојих спаси мене грешну. Амин.
7 М О Л И Т В А
Ослаби, остави, прости Боже прегрешења наша хотимична и нехотична, која починисмо или речју или делом, у знању или у незнању, дању или ноћу, умом и помишљу – све нам опрости као благ и човекољубац. Прости, Господе човекољупче, онима који нас мрзе и пакост нам: чини добра, који нам добра чине – браћи и рођенима нашим даруј све што је за спасење и живот вечни. Походи немоћне и даруј њима исцељење; управљај бродарима на мору, путуј с путници по суву. Опомени се, Господе, покојних отаца и браће наше – упокоји њих где сија светлост лица Твога. Опомени се, Господе, браће наше заробљене и избави их сваке невоље. Опомени се, Господе, оних, који приноса доносе и добра чине светим Твојим црквама – подај им све, што је ради спасења и живота вечног. Опомени се, Господе, и нас смерних и грешних и недостојних слугу и службеница Твојих, просвети ум наш виделом разума Твог, и управи нас стазом заповеди Твојих молитвама пречисте владичице наше Богородице и ва век девице Марије и свих светих Твојих, јер Ти си благословен ва век векова. Амин.
МОЛИТВЕ ВЕЧЕРЊЕ
пред спавање
1 М О Л И Т В А
У име Оца и Сина и светога Духа амин.
Свети Боже, свети крепки, свети бесмртни смилуј се на нас. (Реци овако трипут.) Слава Оцу и сину и светому Духу. И сад и свагда, ва век и довека. Амин. Пресвета тројице, смилуј се на нас, Господе очисти грехе наше, владико, опрости безакоња наша, свети, походи и исцели немоћи наше, имена Твога ради. Господе смилуј се (реци трипут). Слава Оцу и Сину и светому Духу, и сад, и свагда,к ва век и довека. Амин. Оче наш, који си на небесима, нек се свети име Твоје, нека дође царство Твоје, нека буде воља Твоја, како на небу, и на земљи. Хлеб наш потребни дај нам данас, и опрости нам грехе наше, као што и ми праштамо дужницима нашим, и не наведи нас на напаст, но избави нас од зла.
2 Т Р О П А Р И.
Смилуј се на нас Господе, смилуј се на нас, смилуј се на нас. Слава Оцу и Сину и св. Духу. Господе, смилуј се на нас, јер се у Тебе уздамо, не гњеви се врло на нас нити помињи безакоња наша, но погледај и сад као милостив и избави нас од непријатеља наших – јер си Ти Бог наш, и ми људи Твоји, сви дела руку Твојих и Твоје име призивамо. Сад и свагда на век и довека. Благословена, Богородице, отвори нам двери милосрђа, уздајући се у Тебе да не пропаднемо, већ да се кроз Тебе избавимо од свих беда, јер си Ти спасење рода хришћанског.
3 М О Л И Т В А
Богу Оцу.
Боже, вечни и царе свију твари, који си ме удостојио до овога часа доспети; опрости ми грехе које сам овога дана учинила делом, речма и помишљу; очисти, Господе, смерну моју душу од сваке нечистоте тела и духа, и дај ми у миру провести сне у ноћи, уставши са смерне постеље моје да угодим пресветом имену Твоме сваких дана живота мога; избави ме, Господе, од сујетних мисли и злих, јер је Твоје царство и сила и слава Оца и Сина и светога Духа сад и свагда, на век и до века.
4 М О Л И Т В А
Прествој Богородици.
Пречиста и преблагословена Богородице, блага мати благога цара, дај ми, кад се спремам на сан, олакшање души и телу, и сачувај ме од свакога привиђења; излиј на мене милости сина Твога и Бога нашег, и Твојим молитвама управи ме на блага дела, да остало време живота мога без мане проведем, и раја достанем кроз Тебе, Богородице девице, која си једина чиста, и благословена.
5 КОНДАК БОГОРОДИЦИ.
Теби моћној бранитељици и заступници нашој, Богородице, раби Твоји приписујемо победну славу, и приносимо Ти захвалну песму, што смо се избавили од зла; но као што имаш непобедну моћ, ослободи нас од свију беда, да Ти појимо: радуј се вечита невесто! Сву наду моју полажем на Тебе, Мати Божја! Сачувај ме у закриљу Твоме. Пресвета владичице Богородице, моли се за нас грешне. Све небесне силе светих анђела и арханђела молите се за нас грешне. Свети Јоване пророче, претечо и крститељу Господа нашег Исуса Христа, моли се за нас грешне. Свети славни апостоли, пророци и мученици, и сви свети молите се за нас грешне. Богоугони и богоносни оци наши, пастири и учитељи васионе, молите се за нас грешен. Свети српски посветитељи и учитељи Симеоне мироточиви, Саво, Арсене и Максиме, молите се за нас грешне. Свети арханђеле Михаиле (спомени своје крсно име) моли се за нас грешне. Непобедна, непостижна и божанствена сило часнога и животворнога крста не остави нас грешне.
Боже, очисти нас грешне. Боже, очисти нас грешне и смилуј се на нас.
Преславна вавек девице, мати Христа Бога, принеси молитву нашу сину Твоме и Богу нашем, да спасе душе наше.
6 М О Л И Т В А
светог Јоанићија.
Уздање је моје Отац, прибежиште је моје Син, обрана је моја Дух свети; тројице света слава теби. Слава Оцу и Сину и светому духу и сад свагда, ва век и до века. Амин. Господе смилуј се, Господе благослови! Господе, Исусе Христе, Сине Божји, ради молитава пречисте Твоје матере, богоугодних и богоносних Отаца наших и свију светих, спаси ме грешну. Амин.
7 М О Л И Т В А
светог Јована Дамаскина, коју кад лежеш читај.
Владико, човекољупче неће ли ми ова постеља гроб бити, или ћеш још невољну моју душу обасјати даном? Ево лежи предамном гроб, стоји предамном смрт! Суда Твога, Господе, и вечних мука бојим се, а не престајем зло чинити! Знам Господе, да нисам достојна човекољубља Твога, већ свака осуђења и муке; но Ти Господе, или хтела је, или нехтела, спаси ме; јер ако праведника спасеш, није ништа из реда, и ако се на доброг смилујеш, није ништа чудно, достојни су Твоје милости; већ учини на мени грешној милост Твоју и у том покажи човекољубље Твоје, да не одоли злоба моја неисказаној благости и милосрђу Твоме, већ као што Ти хоћеш, тако нареди самном.
8 М О Л И Т В А
Прекрсти се, целивај крст свој и читај молитву ову часноме крсту.
Да васкрсне Бог, и нек се распу непријатељи његови, и нека беже од лица његова који га мрзе. Као што ишчезава дим, нек ишчезну. Као што се топи восак од огња, тако нека пропадну зли дуси од лица оних, који љубе и поштују Бога, и крсте се крсним знамењем, и радосно говоре; радуј се пречасни и животворни крсте Господа, који гониш зле духове силом Господа нашег Исуса Христа на теби распета, у пакао сишлог, који је вражју силу победио и даровао нам Тебе свој крст часни на прогнање сваког противника. О пречасни и животворни крсте Господа! Помози ми са светом девицом Богородицом, и са свима светима на веки. Амин. Силом часног и животворног ти крста, сачувај ме Господе и спаси. Господе Исусе Христе Боже мој, у руке Твоје предајем дух мој, Ти ме благослови, смилуј се на мене и даруј ми живот вечни. Амин.
МОЛИТВЕ ДНЕВНЕ
1 М О Л И Т В А
пред ручак.
Ва име Оца и Сина и светога Духа. Амин. Оче наш (очитај до краја). Слава Оцу и Сину и светому Духу – и сад и свагда и ва век века. Амин. Господе смилуј се (три пут). Господе Исусе Христе Боже наш, благослови нам јело и пиће ово молитвама пречисте Твоје матере и свих светих Твојих. Амин.
2 М О Л И Т В А
после ручка.
Ва име Оца и Сина и светога Духа. Амин. Благодаримо Те, Христе Боже наш, што си нас наситио земаљских Твојих блага, не ускрати нам ни небеснога Твојега царства; те, као што си међу ученике Твоје дошао, спаситељу, мир дајући њима – дођи и к нама и спаси нас. Господе смилуј се (три пут).
Господе благослови!
3 М О Л И Т В А
пред вечеру.
Ва име Оца и Сина и светога Духа. Амин. Једу сиромаси и насите се и похвалиће Господа, који Га траже, жива биће срца њихова ва век века. Амин. Господе смилуј се (три пут.) Господе Исусе Христе Боже наш, благослови нам јело и пиће ово молитвама пречисте Твоје матере и свих светих Твојих. Амин.
4 М О Л И Т В А
после вечере
Ва име Оца и Сина и светога Духа. Амин. Развеселио си нас, Господе, тварима Твојим и делима руку Твојих да се зарадујемо; знаменова нас светлост лица Твојега, Господе, дао си ми срцу весеља: од плода пшенице вина и уља својега умножише се, (људи), дај да и на миру заспим и починем, јер Ти си ме Господе на уздање упутио. Господе смилуј се (три пут.)
Господе, благослови!
ТРОПАРИ, КОНДАСИ ИРМОСИ
И НЕКОЈЕ ЦРКВЕНО-НАРОДНЕ ПЕСМЕ.
Т Р О П А Р, ГЛАС 4.
Божићу (на рођење Христово)
Рождество Твоје, Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в` нем бо звјездам служашти звјездоју учаху сја, Тебје клањати сја солнцу правди, и Тебе вједјети с` висоти востока, Господи, слава Тебје.
К О Н Д А К, ГЛАС 3.
Дјева днес пресуштественаго раждајет, и земља вертеп неприступному ириносит, ангели со пастирми славословјат, волсви же со звјездоју путешествујут, нас бо ради родисја отроча малдо превјечни Бог.
И Р М Е С.
Величај душе моја, честњешују и славњешују горних воинстав, дјеву пречистују богородицу. – Таинство страноје вижу и преславноје: небо вертеп, престол херувимски дјеву, јасли вмјестилиште, в нихже, возлеже невмјестими Христос Бог јегоже воспјевајуште величајем.
Т Р О П А Р, ГЛАС 4.
Светом архиђакону Стефану.
Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучителеј обличил јеси нечестије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец од јаже свише десници пријал јеси, и к Богу взивал јеси вопија. Господи, не постави им грјеха сего.
Т Р О П А Р, ГЛАС 1.
Светому Василију 1. Јануара.
Во всју земљу изиде вјештаније Твоје, пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество суштих ујаснил јеси, царскоје свјаштеније оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим.
К О Н Д А К, ГЛАС 4.
Јавилсја јеси основаније непоколебимоје церкве, подаја всјем некрадомоје господство человјеком, запечатљеја Твоими вељенми: небојављене Василије преподобне.
И Р М Е С
Втебје радујетсја, благодатнаја, свјакаја твар, ангелски собор и человјечески род: освјаштени храме и рају словесни, дејственаја похвало, из нејаже Бог воплотисја и младенец бист, прежде вјек си Бог наш, ложесна бо Твоја престол сотвори, и чрево Твоје прострањеје небес содјела, о Тебје радујетеја благодатнаја свјакаја твар, слава Тебје.
Т Р О П А Р, ГЛАС 1.
На Богојављење (о крштењу Христову) 6. Јануара.
Во јордање крештајуштусја Тебје Господи, троическоје јависја поклоненије: родитељев бо глас свидјетелствоваше Тебје, возљубљенаго тја сина именуја, и дух во дије голубиње извјествоваше словесе утвержденије, јавлеј сја Христе Боже, и мир просвештеј слава Тебје.
К О Н Д А К, ГЛАС 4.
Јавилсја јеси днес вселењеј, и свјет Твој Господи знаменасја на нас, в разумје појуштих тја: пришел јеси, јавилсја јеси свјет неприступни.
Т Р О П А Р, ГЛАС 2.
Светому Јовану, крститељу 7. Јануара.
Памјат праведнаго с` похалами, Тебје же довжејет свидјетељство Господње предтече показал бо сја јеси ваистину и пророков чесњејши, јако и в` струјах крестити сподобилеја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радуја сја, благовјестил јеси и суштим во адје Бога јавлшагосја плотију вземљуштаго грех мира, и подајуштаго нам велију милост.
Т Р О П А Р, ГЛАС 3.
Светому Сави 14 Јануара.
Пути водјаштаго в` жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси, первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, породил тоје духом свјатим, јако маслинаја древа, в` мислењем раји насадил јеси, всесвјаштенаја твоја чада, тјем јако апостолом и светитељем сапрестолна чтште тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Т Р О П А Р, ГЛАС 4.
На света три јерарха 30. Јануара.
Јако Апостолов јединоправни, и вселенија учителије, Владику всјех молите, мир вселењеј даровати, и душам нашим велију милост.
Т Р О П А Р, ГЛАС 1.
На Сретеније Господње 2. Фебруара.
Радуј се благодатнаја Богородице дјево, из тебе бо возсија сонце правди Христос Бог наш, просвјештајај суштија во тмје, веселисја и ти старче праведни, пријеми во објатија свободитеља душ наших, дарујуштаго нам воскресеније.
Т Р О П А Р, ГЛАС 4.
На Благовести 25. Марта.
Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјека таинства јавленије: син Божји, син дјеви бивајет, и Гавријл благодат, благовјествујет, тјемже и ми с` ним Богородицје возопијем; радујсја благодатнаја Господ с` тобоју.
Т Р О П А Р, ГЛАС 1.
На Цвети.
Обштеје воскресеније прежде Твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја Христе Боже, тјем же и ми, јако отроци побједи знаменија носјаште, Тебје побједитељу смерти вопијем: осана во вишних благословен грјади во имја Господне.
О У С К Р С У
(О васкрсењу Христовом.)
Воскресеније Твоје Христе спасе, Анђели појут на небесјех и нас на земли сподоби, чистим серцем Тебе славити.
Т Р О П А Р, ГЛАС 5.
Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и суштим во гробјех живот дарова.
К О Н Д А К, ГЛАС 8.
Аште и во гроб снишел јеси бесмертне: но адову разрушил јеси силу, и воскресал јеси јако побједитељ Христе Боже, женам мироносицам вјештави радујтесја, и Твоим апостолом мир дарујај, падшим подајај воскресеније.
К А Н О Н, ПЕСМА 1.
Воскресенија дењ, просвјетимеја људије, пасха Господља пасха: от смерти бо к` жизни, и от земљи к` небеси Христос Бог нас преведе, побједнују појуштија.
И Р М О С, ГЛАС 1.
Ангел воцијаше благодатњеј: чистаја дјево радујсја, и паки реку радујсја, Твој син воскресе тридневен од гроба и мертвија воздвигнуви људије веселитесја. Свјетисја, свјетисја, нови јерусалиме, слава бо Господња на тебје возсија; ликуј ниње и веселисја Сионе, Ти же чистаја красујсја Богородице о востанији рождества Твојего.
Т Р О П А Р, ГЛАС 4.
На Ђурђев дан 23. Априла.
Јако пљених свободитељ, и ништих заштититељ, немоштвујуштих врач, цареј поборниче, боједоносче великомучениче Георгије, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Т Р О П А Р, ГЛАС 4.
На Спасов дан. (Вазнесење христово.)
Вознесалсја јеси во сјавје Христе Боже наш, радост сотвориви учеником, објетованијем свјатаго Духа, извјештеним им бившим благословенијем, јако Ти јеси син Божји избавитељ мира.
К О Н Д А К, ГЛАС 6.
Јеже о нас исполнив смотреније, и јаже на земљи сојединив небесним, вознесалсја јеси вославје Христе боже наш, никакоже отлучаја сја, но пребиваја неотступни и вопија, љубјаштим тја: аз јесам с` вами и никтоже на ви.
Т Р О П А Р, ГЛАС 8.
На цар Константина и Јелену 21. Маја.
Креста твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, в` царјех апостол Твој Господи, царствујушти град в` руцје Твојеј положи: